U našoj porodici, ostao je zapamćen događaj od sredine devedesetih kada je deda Slavko jednog dana došao kući i rekao da je kupio novu opremu za vinariju. To nije bilo ništa iznenađujuće, obzirom da se u kući već diskutovalo o tome šta i gde treba kupiti. Ipak, kada je rekao šta je kupio, pomalo iznenađeni zet Jovan, tada još početnik u vinskom poslu, upitao ga je:
- Pa dobro, jesi morao baš najskuplje da kupiš?
- Ako hoćeš nešto dobro, to onda mora i da košta!, odgovorio mu je deda.
I tako, svih ovih godina, filozofija se nije menjala. Nismo uvek radi da kupujemo najskuplje, ali zato uvek tražimo najbolje. Investicija u tehnologiju, daje vidljive rezultate već posle prvog korišćenja.
Kada je, odlazeći iz roditeljskog doma, naš deda kupio svoju kuću i imanje, prvi posao mu je bio kopanje vinskog podruma. Znao je on da će vino izgraditi kuću, a da obrnuto nikad neće biti. U tom podrumu danas se nalazi naša barik sala. Proizvodnju smo zbog potrebe za većim prostorom izmestili u novi objekat – vinariju.
Nova vinarija se nalazi u vinogradu Matej i još uvek nije zvanično otvorena za posete. Kao i sve do sada i nju gradimo polako, strpljivo i prema mogućnostima. Ukupan kapacitet vinarije je 150.000 litara, ali za sada koristimo nešto manje od polovine. Ipak, novi vinogradi niču i nove generacije Kišovih potomaka stasavaju…